Početna Zanimljivosti Govor srpskog patrijarha Varnave o novoj 1937. godini – “opomena izdajnicima vere...

Govor srpskog patrijarha Varnave o novoj 1937. godini – “opomena izdajnicima vere pravoslavne”

0
PODIJELI

Evo osviće nam Nova Godina. Ja bih želeo da vam je čestitam. No ne znam kako da vam je čestitam kad vidim mračne oblake koji su se nadneli nad nas, i ne samo nadneli nego i spustili medu nas. Kako mogu reći: Srećna vam Nova Godina, i kako će nam ona moći biti srećna kad nas je nesreća stegla svojim kandžama sa svih strana? Jedna je nesreća naša u degeneraciji razuma a druga u degeneraciji morala. Intelektualna i moralna degeneracija – to su ti mračni i gradobitni oblaci, koje prenosimo iz Stare u Novu Godinu. Bolje ćete me razumeti kad vam kažem: naši vlastodršci izgubili su pamet i poštenje. A da su izgubili pamet pokazuje njihova nedoslednost i protivrečnost u načinu kako oni čuvaju ovu preskupu državu i kao vode naš mučenički narod. Zovu se nacionalistima – i to bi zaista trebalo da budu kao i svi građani ove zemlje – međutim prave akt sa crnom internacionalom, i puštaju ovu da do siži zatruje naš zdravi svešteni nacionalizam. Tako su naši vlastodršci i nacionalisti i intemacionalisti u isto vreme. Može li to biti? I kako se te dve suprotnosti dadu izmiti u našoj državi? Svim silama naši vlastodršci gone jednu a grle drugu internacionalu, gone crvenu a grle crnu. Zar obe nisu podjednak otrov za našu mladu državu i za naš zdravi narodni organizam. Naš narod biblijski je izrekao onu poslovicu: Kad Bog hoće nekog da kazni, prvo mu pamet uzme. Ova sveta reč obistinjava se plastično na našim vlastodršcima. Bog uzima pamet onima koji su nepošteni i nemoralni, pa bilo to mali ili veliki ljudi. To svedoči i Božji apostol Pavle kad govori o paganskim Rimljanima: “Zato što behu nemoralni i ne mariše za istinu Božju, zato ih predade Bog u pokvaren um da čine ono što ne valja”

Ja se pozivam na sve vas kao na svedoke, da je zaista korupcija zahvatila naš život. Ne gleda se ni karakter ni poštenje, sve se ceni prema partiskoj boji i prema partizanskoj revnosti. Ne nagrađuje se činovnik prema savesnom radu nego prema uslugama partiji. Od glasanja za ovoga ili za onoga zavisi sudba ljudi, zavisi sreća ili nesreća svih činovnika i njihovih porodica. Obećanje, koncesije, bakšiši, to su suvremene metode kojima se lome karakteri u jednoj naciji koju nisu mogla slomiti ni zavojevanja, ni okupacije, ni interniranja, ni sve inostrane tiranije niti dugovečna robovanja. Na vidiku svega ovoga ja ne znam, kako da vam čestitam Novu Godinu i kako da izustim onaj radosni pozdrav: Srećna vam Nova Godina! Bez razuma i bez poštenja naši su vlastodršci udarili sada na Svetosavsku pravoslavnu crkvu. Svi reduti srpski u ovoj slobodi i slobodnoj državi upušteni su i predati; sada je došao atak i na poslednji bedem srpski, na svetu srpsku Crkvu. Hoće sada i nju da predadu i izdadu. Hoće da podseku sasvim koren srpskom narodu. Hoće da ostave srpsko ime prazno, pusto, bez ikakva sadržaja, i duhovnog i moralnog i istorijskog i kulturnog.

Iz sasvim nepoznatih razloga i nikom nedokučivih uzroka oni su napravili ugovor sa crnim poglavarom crne internacionale. Tim ugovorom oni hoće da dovedu do triumfa toga poglavara na Balkanu, za kojim on teži hiljadu godina. Protiv toga crnog poglavara i njegove jezuitske vojske borili su se najpre vizantijski patrijarsi i carevi. Kad je njihovo oružje malaksalo, borbu su prihvatili naši slavni Nemanjići na čelu sa Sv. Savom. Kada je srpsko carstvo palo na Kosovu i sami Turci su se borili protiv latinske najezde na Balkanu. I blagodareći Turcima, ta najezda je skinuta. Znali su Turci lažni karakter te internacionale, pa joj nisu dali na Balkan. Znali su Turci razorno dejstvo njeno unutra u državi, znali su da ta internacionala ne preza ni od kakvih sredstava, ni od kakvih spletaka i intriga pa nisu ulazili ni u kakav kompromis s njom. Pravoslavnu veru Osmanlije su ponekad i gonile ali su je smatrali za veru i poštovali kao veru. Međutim na onu crnu internacionalu gledali su ne kao na veru nego kao na politiku. I eto, braćo moja, toj neskrupuloznoj političkoj organizaciji danas vaši vlastodršci širom otvaraju kapije i puštaju je da stane čvrstom nogom na Balkan. I to ko i kad? Ne kakvi tuđinci, no kršteni sinovi Svetosavske crkve, koji sebe nazivaju nacionalistima; i to u vreme ne naše kakve slabosti nego u naponu naše državne snage! Neka je čast Turcima, i neka je sram takvim pravoslavcima i takvim Srbima!

Svaki razuman i pošten čovek može lako da uvidi strašne i mnogobrojne štete po naš vasceli narod od tog crnog ugovora, po Jugoslaviju, po ceo mučenički Balkan naš i po Slovenstvo. Tim ugovorom se udaraju pre svega okovi na našu jadnu braću katolike u Jugoslaviji. Po tom ugovoru oni postaju bezropotni robovi jednog stranog suverena. Njima se čini najveću udar, najveća šteta, najveća nepravda. Rimska crkvena organizacija, prvo politička pa onda verska, postaje povlašćena u ovoj državi sa pravima i povlasticama koje ona nigde u Evropi nema i koje nije imala državna crkva u Srbiji. Zašto okovati našu braću Hrvate i Slovence i ostale katolike u ovoj slobodnoj državi. Zašto ponižavati i štetiti Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je kroz sve vekovne muke očuvala u srpskom narodu kandilo vere i plamen rodoljublja? Zašto bacati time ljagu na svu istoriju našu? Zašto vređati velike svetitelje i herojske pretke naše, koji u najtežim danima odbraniše našu Crkvu od crnih internacionalnih četa iz preko mora ? Zašto jačati jednu internacionalu u našoj zemlji na račun našeg čistog i divnog nacionalizma?

Prebacuju nam što unosimo politiku u Crkvu! Ne unosimo mi politiku u Crkvu nego unose otrov u ceo organizam narodni oni koji su izgubili i pamet i rodoljublje i poštenje. Ja ne govorim ovde protiv jedne politike ili jednog režima, nego protiv korupcije koja hoće da nas uguši da naš veliki narod svuče u blato i stavi u redposlednjih naroda na kugli zemaljskoj. Ko će kazati narodu istinu ako ne narodna sveta Crkva? Odakle će se čuti glas Božji i glas prigušene narodne svesti, ako ne iz Svetosavske Crkve? Ja se ne bojim ovoga što sad govorim. Ja se bojim da nisam odocnio da ovo javim narodu. Možda sam ovo trebao ranije reći. Bojim se odgovaraću zato pred sudom Božjim. Ali sve sam računao, kao i svi svesni ljudi u ovoj zemlje, da će se zlo uskoro prekratiti. No zlo se ne prekraćuje, nego umnožava. Plima korupcije ne opada nego još raste i evo dođoše vode zla do guše, kako kaže Psalmist. Hoće umnoženo zlo da nas udavi i sa svima našim istorijskim i kulturnim vrednostima odvuče u propast. Ja čujem uzdahe narodne; čujem gde se šapće jer se slobodno ne srne govoriti: samo nas Bog jedini može spasti! Pa ako nas Bog može spasti onda pripadnimo Bogu na molitvu. I Bog koji nas je dosad spašavao od propasti i odsad će nam biti spas. No osim molitve Bogu treba i sami sve da učinimo što je u našoj vlasti, da izađemo iz ove pomrčine na svetlost. Zato vas pozivam, braćo i sestre, da se prenemo, da ustanemo i zbijemo se u redove kao vojska Božija protiv vojske satanske. Svetosavski narod uvekse umeo sjediniti u časovima opasnosti. Sad je čas opasnosti. Ja vas pozivam, kao vaš Patrijarh, da zaboravite partijske svađe i borbe i da bratski brat bratu pružite ruku. Svetosavska crkva, i ako je zaboravljena i ponižena od svojih sopstvenih sinova, nije mrtva nego živa. U njoj je duh Božiji, onaj silni duh koji se javio Apostolima u vidu plamena i vihora. Ako se taj duh zbog nemarnosti mnogih bude utišao, vreme je da mu se dade maha da dejstvuje. U Crkvi Pravoslavnoj krmanoš je Sv. Sava. A Sv. Sava je živ a ne mrtav, i čeka samo zapovest od Boga da budi i diže uspavane Srbe. A ja kao prvi sluga Božji i naslednik Sv. Save i mučeničkih Patrijaraha srpskih, vičem vam svima: Na okup srpski narode! Ne protiv naše braće druge vere ili druge narodnosti, nego protiv bezumlja i korupcije. Na okup, srpski narode, u ime časti i obraza! Na okup srpski narode, u ime Boga i Svetoga Save! Na okup, srpski narode u ime istorije i legiona mučenika tvojih! Na okup, srpski narode, na ponos mladog Kralja Petra Karuđorđevića! Na okup, srpski narode, radi dece tvoje i budućnosti tvoje.

Bez toga neće ti biti srećna ni Nova Godina niti ijedan dan niti ijedan sat. A s time, ako poslušaš glas moj bićes srećan u nastupajućoj Novoj Godini i kroz sve godine do kraja vremena. Neka bi Bog dao da tako bude. – Amin