Opredjeljivanje Muslimana (Bošnjaka) u periodu socijaističke Jugoslavije posebno je osnažio Moše Pijade. Učinio je to na Osnivačkom kongresu Komunističke partije Bosne i Hercegovine u oktobru 1948. godine. BiH je smatrao državom koja predstavlja “određenu istorijsku celinu”, te da je ona imala “svoj poseban istorijski razvitak” i “posebnu državnu organizaciju”.
Za njega su Muslimani slavensko stanovništvo, koje je primilo Islam i u “velikoj većini u nacionalnom smislu nisu opredeljeni”. Smatrao je da su “bez nacionalnog obeležja”. Odsustvo tog obilježja tumačio je “skučenošću turskog feudalizma” i historijskom izoliranošću BiH.
Svoj stav Pijade će ponoviti pri popisu stanovništva 1953. godine. Na pitanje da li će se u “pitanju muslimana postupati kao 1948. godine ili drugačije?” – odgovorio je: “Očigledno je, bez ikakve diskusije, da izraz “musliman” označava pripadnost određenoj muslimanskog veroispovesti i da nema nikakve veze sa pitanjem narodnosti… I doista nema nikakva razloga da se verska oznaka “musliman” i dalje vezuje za određivanje narodnosti… Po rešenju koje je najzad usvojeno biće u predstojećem popisu oznaka “musliman” rastavljena od određenja narodnosti. Lica jugoslavenskog porekla, koja nisu bliže nacionalno opredeljena, upisuju ‘Jugoslaven neopredeljen’, dok ostala nacionalno neopredeljena lica upisuju ‘nacionalno neopredeljen'… Ovo je rešenje svakako jedino pravilno i tačno. Niko nije nikada stavljao u sumnju da su muslimani u Bosni, Hercegovini, Sandžaku jugoslavenskog porekla, etički deo jugoslavenske zajednice”.
