Milorad Dodik, lider SNSD-a, ne krije da je jasno na strani Rusije, unatoč ratu Rusije protiv Ukrajine.
Prije nekoliko dana na skupu u gradu Bijeljina, uzvikivao je: “Živela Srbija, živela Rusija, živela Republika Srpska!” Njegove pristalice glasno su pozdravili aplauzom, piše austrijski Standard.
Podsjećaju da Dodik, koji je godinama bio pod američkim sankcijama, a sada je na britanskoj kaznenoj listi, blisko surađuje s Kremljom.
“Upravo ta blizina režimu Vladimira Putina čini bosanskohercegovačkog političara faktorom rizika za celu regiju. Jer niko ne zna što je tačno dogovorio s Kremljom i koji će biti njegovi sledeći koraci. A Dodikov je cilj godinama bio da uništi državu Bosnu i Hercegovinu željom da se RS otcepi”, piše Standard.
Prema riječima diplomata, Dodik bi uskoro mogao biti procesuiran za korupciju. Istraga je u toku u Bosni i Hercegovini. Kazao je da su presudni dokumenti iz Srbije prema kojima Dodik, između ostalog, posjeduje i vilu.
“Dokumenti bi, tvrde diplomate, mogli biti prebačeni u Bosnu i Hercegovinu ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić uskrati podršku Dodiku. U svakom slučaju, problem scenarija bi bio što bi se stekao utisak da se ne radi o istragama nezavisnog pravosuđa, već o političkim dogovorima Zapada sa Vučićem”.
No, za državu Bosnu i Hercegovinu intervencija susjednih država Srbije i Hrvatske uvijek je bila posebno štetna jer se narušava suverenitet Bosne i Hercegovine. Kaže se da su zapadni diplomati u nekoliko navrata poticali ovu intervenciju.
“Više puta su tražili od Vučića da utiče na Dodika. A Vučić je to, naravno, iskoristio da se pretvara da je veliki faktor stabilnosti na Balkanu. U svakom slučaju, rasprava o mogućem procesuiranju Dodiku pokazuje koliko se političar sada smatra opasnim i koliko su stranački politički interesi podrivanje ustavne strukture u BiH”.
U Bosni i Hercegovini bi zato, navodi se, trebalo hitno promovisati nezavisno pravosuđe i jačanje struktura vladavine prava, takođe uz pomoć EU. Bilo je mnogo predloga za to, ali nikada nisu prihvaćeni.
Dodik je sada očito zabrinut da bi njegova karijera mogla završiti prije jesenskih izbora. Ispred njegovog imanja u Laktašima, nedaleko od Banje Luke, nalazi se divovsko crno oklopno vozilo Despot da ‘štiti’ političara. Na vozilo je zalepljena slika sveca. MUP Republike Srpske podigao je nivo bezbednosti oko Dodika na najviši nivo. Dodika i njegovu porodicu navodno ugrožava ‘određena skupina’. Kažu da se boji ‘otmice’”, piše list.
Delegacija EU i Ured visokog predstavnika često su se godinama natjecali. U početku je OHR trebao biti raspušten i EU bi preuzela ulogu. “Ali budući da nacionalisti u BiH, uz podršku Srbije, Rusije i delom Hrvatske, žele da nastave sa pretnjama i uništavanjem države BiH, OHR nikada nije zatvoren”, ukazuje se.
Uslovi za to nikada nisu ispunjeni.
Istodobno, EU je posljednjih godina izgubila kredibilitet i moć nad šest zemalja koje nisu članice EU-a u jugoistočnoj Europi ne održavši svoja obećanja.
“Nacionalisti bosanskih Srba poput Dodika i njegovog SNSD-a više ne priznaju OHR, a Rusija više ne podržava tu instituciju i Visokog predstavnika. I iz tog razloga će OHR-u biti teško da sprovodi odluke koje donosi u RS-u, na primer kada je u pitanju njihovo objavljivanje u Službenom listu RS-a. Rizik je i činjenica da je Dodik nedavno najavio da se vojna misija EU Eufor Althea u BiH više neće produžiti (godišnje produženje u Savetu bezbednosti UN-a trebalo bi da bude početkom novembra)”.
Dodik, kojeg treba shvatiti kao Putinovog potparola na Balkanu, jasno je dao do znanja da vojna misija, koja je nedavno intenzivirana, više neće moći jamčiti sigurno okruženje u Bosni i Hercegovini od kraja sezone. Stoga se razmišlja u pravcu da NATO treba da preuzme tu funkciju. U Bosni i Hercegovini postoji predstavništvo NATO-a i mandat bi se mogao proširiti.
Njemački političar Michael Brand nedavno je za njemački dnevnik TAZ rekao da je osovina između Republike Srpske preko Srbije i Rusije “osovina sposobna za rat”. Brand kaže za Eufor: “Najava jačanja Eufora nema učinka jer mandat ističe za nekoliko meseci, a produženje neće uspeti zbog ruskog veta u SBUN-a.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg prošle je sedmice eksplicitno spomenuo NATO-ovu odbranu Bosne. “NATO ima pravo na to od Dejtonskog sporazuma. NATO mora vojno da osigura mir ako želimo da sprečimo sledeći rat u Evropi”.
Brand je također kritizirao hrvatsku ulogu, ističući da je posljednjih mjeseci masovno podržavala stranku HDZ u BiH koja uz pomoć predstavnika EU želi promijeniti izborni zakon kako bi se odnosilo na to da samo HDZ-ov političar mogao obavljati funkciju člana Predsedništva BiH.
HDZ-ovo lobiranje u evropskim institucijama takođe je na vrlo plodnom tlu jer je vrlo malo država EU ozbiljno zabrinuto za Bosnu i Hercegovinu i ima dovoljno stručnosti.
Brand je sada o Hrvatskoj u TAZ-u rekao da je premijer Andrej Plenković “pod pritiskom ekstremnih nacionalista”. U međunarodnom pravu i u Evropi, međutim, vredi nepovredivost granica.
“Hrvatska više ne sme aktivno da ugrožava ustav i državnost susedne države, ni spolja ni iznutra, već naprotiv mora vlastitim ekstremistima pokazati granice”, piše Der Standard.
