Čačković Mirsad-Miće rođen je 1. januara 1970 godine u Palanci kod Brčkog od oca Fikreta i majke Almase. Veoma rano se uključio u odbranu svoje domovine prvo kao pripadnik patriotske lige, kasnije TO Čete Palanka. Palanački heroj, ratnik i šehid presao je put od običnog borca do komandira Palanačke čete jedne od najboljih jedinica 108-215 Brčanske brigade ARBiH.
Na čelu svojih Palančana uvijek je išao ponosno, prvi i ne poznavajući strah. Zbog svoje vojničke vještine i hladnokrvnosti bio je veoma omiljen kako u Palanci tako i izvan nje, o čemu govori i podatak da je nagrađivan i pohvaljivan od strane Komadanta Armije Rasima Delica 17. maja 1995 godine takođe od strane komadanta 2. korpusa Hazima Šadića 17. maja 1994 godine te od komadanta 108. Brigade ARBiH Ramiza Pljakića 27. februara 1993 godine. Iako teško ranjen tokom akcije na Donjoj Brci 3. augusta 1994 godine prilikom juriša na agresorske položaje nastavio je da hrabri svoje saborce. Njegovom hrabrošću i zalaganjem spasio je od sigurne smrti svoje saborce koji su ostali u četnickom okruženju 24. jula 1993 godine na Broduši, rizikovao je svoj život te se vratio po svoje opkoljene saborce koji su i danas živi zahvaljujući hrabrosti svoga komandira. 19. januara 1994. Palanačku četu je zadesila do tada najveća tragedija prilikom četnicke ofanzive na položaje Palanačke čete poginulo je 5, a ranjeno 11 boraca. Tada je Miće, kao i uvijek do sada zajedno sa svojim borcima uspio da odbrani svoje položaje, iako je kiša metaka i granata zasipala linije odbrane, neustrašivi komandir je izašao ispred naših linija i bukvalno sam zaustavio proboj četnickih jedinica te oštetio agresorsku pragu. O kakvom se čovjeku i heroju radi govori i podatak da je svoj lični pancir u borbi poklonio svom mladom rođaku i saborcu. Uvijek je volio da zaštiti druge a na sebe nije nikada pazio, imao je običaj da kaže „JA SAM SVOJ ŽIVOT HALALIO MOJOJ BOSNI!“ Kao komandir Palanačke čete uništio je 2 četnicka tenka T 55 17. januara 1994 godine na Donjoj Brci te T 34 13. oktobra 1992 godine na Broduši. U reportaži ‘SLOBODNE BOSNE’ 24. januara 1994 godine o Palanačkim borcima i njihovom komandiru Čačković Mirsadu-Mićetu novinar Senad Avdic zapisao je ”NA ČELU OVE ČETE HRABRIH MOMAKA IZ PALANKE STOJI HEROJ DJEČIJEG LICA A LAVLJEG SRCA”.
Omiljeni Palanački heroj poginuo je 25. septembra 1995 godine kao zadnji šehid na brčanskom ratištu, dženaza je klanjana u Palanci 26. septembra 1995 godine uz sve vojne počasti. Na do tada nezapamćenoj dženazi bilo je nekoliko hiljada ljudi, svi su došli da odaju počast najvećem Palanačkom sinu. Njemu u čast opjevane su i patriotske pjesme koje čuvaju od zaborava Palanačkog Gaziju, takođe u postratnom periodu nekoliko Palanačkih novorođenčadi dobilo je časno i počteno ime Mirsad po čuvenom i voljenom heroju Mirsadu Čačkoviću – Mićetu. Njegov doprinos u odbrani nase jedine domovine Bosne i Hercegovine je bio nesebičan, za dobrobit našeg naroda, naše vjere i našeg grada Brčkog.
Autor teksta: E.Č, decembar 2018. godine
